Ovo dirljivo pismo koje je grof Petar Zrinski, dan uoči pogubljenja, napisao svojoj ženi Katarini, jedinstveni je iskaz ljubavi i svjedočanstvo potpunoga predanja u Božju volju. Kao što je poznato Petar Zrinski i njegov šurjak (brat njegove žene) Fran Krsto Frankopan pozvani su kod cara Leopolda I. u Beč te na prijevaru uhićeni i osuđeni na smrt.
Taj strašni čin u kojemu je odrubljena glava hrvatskome banu grofu Petru Zrinskom i njegovu šurjaku Frani Krsti Frankopanu zbio se 30. travnja 1671. u Bečkom Novom Mjestu.
MOJE DRAGO SERCE
Moje drago serce. Nimaj se žalostiti sverhu ovoga moga pisma, niti burkati. Polag Božjega dokončanja sutra o desete ore budu mene glavu sekli, i tulikajše naukupe tvojemu bratcu. Danas smo jedan od drugoga serčeno proščenje uzeli. Zato jemljem ja sada po ovom listu i od tebe jedan vekovečni valete, Tebe proseči, ako sam te u čem zbantuval, aliti se u čemu zameril (koje ja dobro znam) i oprosti mi. Budi Bog hvaljen, ja sam k smerti dobro pripravan, niti se plašim. Ja se ufam u Boga vsemogučega, koji me je na ovom svitu ponizil, da se tulikajše mene hoče smilovati, i ja ga budem molil i prosil (komu sutra dojti ufam se), da se mi naukupe pred njegovim svetim thronušem u diki vekovečne sastanemo. Veče ništar ne znam ti pisati, niti za sina, niti za druga dokončanja našega siromaštva, ja sam vse na volju Božju ostavil. Ti se ništar ne žalosti, ar je to tak moralo biti. U Novem Mestu pred zadnjim dnevom mojega zaživljenja, 29 dan aprila meseca, o sedme ore podvečer, leta 1671. Naj te Gospodin Bog s moju kčerju Auroru Veroniku blagoslovi.
Groff Zrini Petar
